Evo sažetka izveštaja:
• Evidenciju nepokretnosti Beograda vode 3 institucije: Republički geodetski zavod, Sekretatijat za imovinsko pravne poslove grada Beograda i Republička direkcija za imovinu
• Savet je analizirao tri oblasti: evidenciju zemljišta, evidenciju stanova i garaža, evidenciju poslovnog prostora
• Svi bi trebali da raspolažu istim podacima, oni se međutim značajno razlikuju
• Na primeru zemljišta: prema podacima Zavoda uneto je oko 60000 jednica zemljišta /Sekretarijata oko 13000/Direkcije nešto više od 500
• Stanovi i garaže: podaci Zavoda kažu da grad raspolaže sa oko 7000 stanova (četvrtina ovog broja ima kvadraturu 0, tako da je zbirni broj kvadrata nejasan) / Sekretatijat oko 2000 / Direkcija nepunih 2000. Neslaganja su i ukupnom broju kvadrata i tačnim adresama stanova
• Poslovni prostor: Zavod oko 700/Sekretarijat oko 1600/Direkcija oko 470. I ovde postoje poslovni prostori sa kvadraturom 0
• Kao i kod stanova najvećim brojem jedinica i kvadrata raspolažu centralne gradske opštine, a najmanje prigradske
Grad nema potpune info šta čini imovinu kojim raspolaže. Ove nepotpune informacije grad onda prosleđuje Infostanu koji vrši svoje obračune na klimavoj osnovi. Interesantno je i da odluke o zakupu poslovnog prostora donosi komisija koju imenuje gradonačelnik – ona daje u zakup upravo one poslovne prostore koje još uvek nismo uspeli da prebrojimo
Korak unpred bi mogla biti web aplikacija za elektronsku evidenciju nepokretnosti koja je u funkciji od februara 2016, ali nije zaživela do sada. Transparetnost, koja ne traži dodatna ulaganja